Na osnovu njihovog izvora energije i tehnoloških principa, moderni automobilski pogonski sistemi mogu se široko kategorizirati u četiri glavna tipa: benzinski pogonski sklopovi, čisto električni pogoni, hibridni pogoni i pogoni na vodikove gorivne ćelije. Svaki tip ima svoje karakteristike, zajedno formirajući raznoliki tržišni pejzaž.
Benzinski pogoni se oslanjaju na sagorijevanje benzina ili dizela za oslobađanje energije. Njihovo jezgro je motor sa unutrašnjim sagorevanjem, koji pretvara hemijsku energiju goriva u mehaničku energiju. Tehnologija je zrela, a mreže za dopunjavanje goriva su zgodne, ali se suočavaju sa izazovima koji se odnose na zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost.
Čisto električni pogonski agregati koriste baterije za napajanje električnog motora, postižući nultu emisiju, nisku buku i visoku efikasnost konverzije energije. Međutim, ograničeni su dometom baterije, vremenom punjenja i infrastrukturom za punjenje.
Hibridni pogoni kombinuju prednosti benzinske i električne energije. Na osnovu metode spajanja snage, mogu se podijeliti na serijske, paralelne i serijsko{1}}paralelne hibridne sisteme. Oni efikasno balansiraju domet i energetsku efikasnost, ublažavajući anksioznost električnih vozila, ali njihova struktura je relativno složena i njihova cijena je visoka.
Hibridni pogonski agregati proizvode električnu energiju putem vodonik-hemijske reakcije vodonika, pri čemu je voda jedina emisija. Nude kratka vremena punjenja goriva i duge domete vožnje, ali se suočavaju s izazovima kao što su visoki troškovi za proizvodnju i skladištenje vodonika i nerazvijena infrastruktura za dopunu vodonika.